词典趁嘴
趁嘴
词语解释
趁嘴[ chèn zuǐ ]
⒈ 随口；顺口。
引证解释
⒈ 随口；顺口。
引《何典》第一回：“那时也不曾殻账这般灵验，不过趁嘴造了几句道：‘倘然生了儿子，便把天尊来做家堂菩萨。’”
相关词语
- chèn pāi趁拍
- bèn zuǐ zhuō shé笨嘴拙舌
- zhāo chèn mù shí朝趁暮食
- zuǐ yìng xīn ruǎn嘴硬心软
- zuǐ jī jiǎo嘴犄角
- juē zuǐ噘嘴
- guò zuǐ过嘴
- chèn yù趁欲
- yíng chèn营趁
- jiāo zuǐ què交嘴雀
- diǎn tóu zā zuǐ点头咂嘴
- yóu zhuǐ huá shé油嘴滑舌
- chèn dǎ hǒng趁打哄
- shuō de zuǐ说得嘴
- qiǎng zuǐ抢嘴
- shǔ pín zuǐ数贫嘴
- dǎ zuǐ bā打嘴巴
- chèn qī趁期
- jí zuǐ jí shé急嘴急舌
- dòu zuǐ斗嘴
- yā zuǐ chuán鸭嘴船
- sōng zuǐ松嘴
- dǐng zuǐ顶嘴
- qī shé bā zuǐ七舌八嘴
- zuǐ nà嘴呐
- mián huā zuǐ棉花嘴
- zhú chèn逐趁
- chèn fēng liáng趁风凉
- fàn zuǐ犯嘴
- chèn xīng趁兴