词典顿雨
顿雨
词语解释
顿雨[ dùn yǔ ]
⒈ 骤停的急雨，阵雨。
引证解释
⒈ 骤停的急雨，阵雨。
引元 范梈 《风止闻鹊》诗：“荒山远水放轻舠，顿雨颠风戒弊袍。”
相关词语
- dùn ěr顿尔
- yǔ yǐng雨影
- cí yǔ慈雨
- qí yǔ祈雨
- xuè fēng ròu yǔ血风肉雨
- xìng yǔ lí yún杏雨梨云
- dùn kè顿刻
- yǔ mò雨沫
- chī yǔ痴雨
- kuáng fēng bào yǔ狂风暴雨
- máo yǔ毛雨
- duàn dùn断顿
- zhòu fēng bào yǔ骤风暴雨
- yǔ yún qiáng雨云墙
- zhāo yǔ朝雨
- yǔ shī雨师
- fēng yǔ jiāo jiā风雨交加
- jiǎn dùn蹇顿
- shù yǔ澍雨
- mèi yún hàn yǔ袂云汗雨
- dùn jiào顿教
- yǔ huì雨晦
- fēng yǔ bù tòu风雨不透
- lèi xià rú yǔ泪下如雨
- dùn bèi顿惫
- zhǐ yǔ止雨
- yǔ dài雨带
- tà dùn蹋顿
- yǔ shōu yún sàn雨收云散
- dì dùn递顿