词典开境
开境
词语解释
开境[ kāi jìng ]
⒈ 开拓疆界。
引证解释
⒈ 开拓疆界。
引《后汉书·南蛮传》：“安帝 永初 元年， 九真 徼外 夜郎 蛮夷 举土内属，开境千八百四十里。”
相关词语
- kāi shì zuǒ yòu开释左右
- kāi bái开白
- kāi dòng开冻
- wēn róu jìng温柔境
- biān jìng边境
- jìng yǔ境宇
- kāi shuǎng开爽
- kāi shì开示
- huò rán kāi lǎng豁然开朗
- guǎng kāi xián lù广开贤路
- bù kāi yǎn不开眼
- kāi shǔ开曙
- kāi diào开吊
- kāi shè开赦
- lín jìng邻境
- bì jìng zì shǒu闭境自守
- kāi hé开阖
- jīn sì kāi金四开
- shēng tài huán jìng生态环境
- kāi shì wēn biāo开氏温标
- kāi wù开务
- kāi tuō开脱
- chōng jìng冲境
- kāi yí开颐
- lǐ jìng理境
- kāi jiāng pì tǔ开疆辟土
- kāi pōu开剖
- páng kāi旁开
- kāi jiāng开疆
- bàn kāi huà半开化