词典开晴
开晴
词语解释
开晴[ kāi qíng ]
⒈ 〈方〉：雪、雨过后天变晴朗。
例天渐渐开晴了。
英clear up;
引证解释
⒈ 犹放晴。
引冰心 《寄小读者》八：“这里一天一天的下着秋雨，好像永没有开晴的日子。”
相关词语
- qíng kǎ晴咔
- kāi shì zuǒ yòu开释左右
- kāi bái开白
- kāi dòng开冻
- kāi shuǎng开爽
- kāi shì开示
- huò rán kāi lǎng豁然开朗
- guǎng kāi xián lù广开贤路
- bù kāi yǎn不开眼
- kāi shǔ开曙
- kāi diào开吊
- kāi shè开赦
- kāi hé开阖
- qíng kōng晴空
- jīn sì kāi金四开
- kāi shì wēn biāo开氏温标
- kāi wù开务
- kāi tuō开脱
- kāi yí开颐
- kāi jiāng pì tǔ开疆辟土
- kāi pōu开剖
- páng kāi旁开
- kāi jiāng开疆
- bàn kāi huà半开化
- zhāng kāi张开
- kāi bù开埠
- bié kāi yí gé别开一格
- kāi táo开淘
- kāi míng shì shēn开明士绅
- zhì lì kāi fā智力开发