词典开土
开土
词语解释
开土[ kāi tǔ ]
⒈ 开拓疆域。
引证解释
⒈ 开拓疆域。
引《后汉书·刘表传》：“於是开土遂广，南接 五领，北据 汉川，地方数千里，带甲十餘万。”
相关词语
- sī tǔ思土
- tǔ bāng土帮
- kāi shì zuǒ yòu开释左右
- kāi bái开白
- kāi dòng开冻
- jī tǔ chéng shān积土成山
- tǔ zhù土箸
- tǔ gěng土梗
- mín qíng tǔ sú民情土俗
- zhuì tǔ赘土
- kāi shuǎng开爽
- kāi shì开示
- tǔ bāng土邦
- huò rán kāi lǎng豁然开朗
- guǎng kāi xián lù广开贤路
- bù kāi yǎn不开眼
- kāi shǔ开曙
- kāi diào开吊
- pǔ tiān shuài tǔ普天率土
- kāi shè开赦
- kāi hé开阖
- jīn sì kāi金四开
- láng tǔ狼土
- tǔ wéi zǐ土围子
- guó tǔ国土
- kāi shì wēn biāo开氏温标
- kāi wù开务
- jū máo tāo tǔ苴茅焘土
- tǔ ǒu rén土偶人
- kāi tuō开脱