词典开屯
开屯
词语解释
开屯[ kāi tún ]
⒈ 谓屯聚人员，开垦荒地。
引证解释
⒈ 谓屯聚人员，开垦荒地。
引《清史稿·食货志一》：“曩 年羹尧 定议开屯，发北五省徒人能种地往 布隆吉尔 兴垦。”
相关词语
- tún zhù屯驻
- kāi shì zuǒ yòu开释左右
- kāi bái开白
- kāi dòng开冻
- tún kǎn屯坎
- tún kùn屯困
- zāi tún灾屯
- kāi shuǎng开爽
- kāi shì开示
- zhūn jué pǐ sè屯蹶否塞
- yí tún疑屯
- huò rán kāi lǎng豁然开朗
- guǎng kāi xián lù广开贤路
- bù kāi yǎn不开眼
- kāi shǔ开曙
- kāi diào开吊
- kāi shè开赦
- kāi hé开阖
- jīn sì kāi金四开
- zhūn zhān屯邅
- kāi shì wēn biāo开氏温标
- kāi wù开务
- tún bù屯部
- kāi tuō开脱
- kāi yí开颐
- tún jí屯疾
- kāi jiāng pì tǔ开疆辟土
- kāi pōu开剖
- páng kāi旁开
- kāi jiāng开疆