词典开原
开原
词语解释
开原[ kāi yuán ]
⒈ 指开国。
⒉ 见“开源”。
引证解释
⒈ 指开国。
引《后汉书·班固传下》：“夫大 汉 之开原也，奋布衣以登皇极，繇数朞而创万世，盖六籍所不能谈，前圣靡得而言焉。”
⒉ 见“开源”。
相关词语
- yī yuán一原
- kāi shì zuǒ yòu开释左右
- kāi bái开白
- kāi dòng开冻
- yuán jiāng原浆
- kāi shuǎng开爽
- kāi shì开示
- zhào píng yuán赵平原
- huò rán kāi lǎng豁然开朗
- guǎng kāi xián lù广开贤路
- bù kāi yǎn不开眼
- kāi shǔ开曙
- kāi diào开吊
- kāi shè开赦
- fā yuán发原
- kāi hé开阖
- jīn sì kāi金四开
- kāi shì wēn biāo开氏温标
- kāi wù开务
- kāi tuō开脱
- yuán zhì原质
- kāi yí开颐
- kāi jiāng pì tǔ开疆辟土
- kāi pōu开剖
- páng kāi旁开
- píng yuán平原
- kāi jiāng开疆
- bàn kāi huà半开化
- zhāng kāi张开
- yuán xíng原型