词典愆犯
愆犯
词语解释
愆犯[ qiān fàn ]
⒈ 因过失而触犯刑律。
引证解释
⒈ 因过失而触犯刑律。
引《隋书·高祖纪下》：“其诸司论属官，若有愆犯，听於律外斟酌决杖。”
相关词语
- yú qiān余愆
- qiān xié愆邪
- qiān quē愆阙
- fàn jiào犯教
- qiān duò愆堕
- yú fàn余犯
- qián qiān前愆
- fàn guī犯规
- guī qiān归愆
- fàn chù犯憷
- qiān miù愆谬
- fàn xìng犯性
- qíng fàn情犯
- fàn shé犯舌
- qiū háo wú fàn秋毫无犯
- fàn de shàng犯得上
- fàn dǒu犯斗
- fàn de zháo犯得着
- rě fàn惹犯
- fàn jìn犯禁
- fàn làn pū mō犯滥铺摸
- nì fàn逆犯
- dú fàn毒犯
- jiào suō fàn教唆犯
- fàn de shàng犯的上
- gài qiān概愆
- wǔ fàn忤犯
- fàn zuǐ犯嘴
- fàn chǐ犯齿
- jiù qiān疚愆