词典擅干
擅干
词语解释
擅干（擅幹）[ shàn gàn ]
⒈ 随意冒犯。
引证解释
⒈ 随意冒犯。
引《西游记》第四九回：“二人下拜道：‘菩萨，我等擅干，有罪！有罪！’”
相关词语
- tí gàn提干
- gān jù干剧
- jiāo gān郊干
- dǎo jí gàn gē倒戢干戈
- gān dú干渎
- kàng gān rǎo抗干扰
- shuāng gàn霜干
- gān lì干吏
- lín qín gàn林檎干
- nèi gàn内干
- lǐng gàn领干
- shàn míng擅名
- wú xiāng gān无相干
- zhuān shàn颛擅
- gān qǐ干乞
- bié gàn别干
- gān lán干栏
- gān cāo干糙
- gān dá dá干达达
- jū gān居干
- gān xī干溪
- zhū gān yù qī朱干玉戚
- sū dá bǐng gān苏打饼干
- gān jū干居
- gān jiàn干鉴
- chì gàn叱干
- gān bàn gōng shì干办公事
- gān tà干闼
- gān mù yù干沐浴
- gān lǚ干吕