词典咀啜
咀啜
词语解释
咀啜[ zuǐ chuò ]
⒈ 犹饮食。
引证解释
⒈ 犹饮食。
引宋 杨万里 《岁暮病起遣闷》诗：“酒冽肴果富，咀啜俱芳珍。”
相关词语
- zuǐ lài luó咀赖罗
- chuò shí tǔ bǔ啜食吐哺
- zuǐ dàn咀啖
- yǐn chuò饮啜
- kǒu chuò口啜
- zuàn chuò赚啜
- chuò zuǐ啜咀
- chuò zhī啜汁
- chuò gēng啜羹
- jǔ wú咀唔
- bǔ zāo chuò fǎ哺糟啜醨
- bǎo chuò饱啜
- zuǐ zhòu咀呪
- chuò rén zéi啜人贼
- chuài lǎ啜喇
- zuǐ tūn咀吞
- chuò chì啜叱
- hán zuǐ含咀
- chuò gū啜咕
- jiáo tiě jǔ jīn嚼铁咀金
- zuǐ rú咀嚅
- hán gōng jǔ zhēng含宫咀征
- zuǐ liǎn咀脸
- yǐn shuǐ chuò shū饮水啜菽
- chuò yīng jǔ huá啜英咀华
- wàng chuò fèi zhěn忘啜废枕
- chuò shí啜食
- hán shāng jǔ zhēng含商咀徵
- zuǐ yào咀药
- cháng chuò dà jué长啜大嚼